Zasto neki imaju naizgled "sve",dok drugi jedva sastavljaju kraj sa krajem , boreci se za puko prezivljvanje. Ako smo vec izabralili bas ovu planetu na kojoj je stepen materijalne gustine najveci u odnosu na druge planete u celom nasem univerzumu, onda bi trebalo da u ove nase tri dimenzije imamo mogucnost za ono najosnovnije:krov nad glavom, hranu, odecu......
U mom dogogodisnjem trazenju smisla ,u svemu sto mi se dogadjalo i dogadja , procitala sam nebrojeno mnogo knjiga od onih cija je glavna tema pozitivan stav prema zivotu kao npr. "Pozitivno misliti","Sve je moguce",Tvoje pravo na srecu", "Moc podsvesti", "Probudi se-tvoj zivot te ceka"-pa cak i jednu pod nazivom "Probudi se i kuvaj"(ne znam da li su ove knjige i pod kojim imenom prevedene kod nas), pa do nekih knjiga i rasprava od autora cija su dela, ovde na Zapadu., zabranjena .Kao sto , mozda i sama znas ,vecina demokrakratskih zemalja u svetu ima veoma visok stepen cenzure, sto se mozda na prvi, ali samo na prvi ,pogled ne bi reklo. (mozda kao jedan samozastitni mehanizam).
Vecina tih knjiga , koje obecavaju (bar svojim naslovima) priblizno shvacen i ispunjen zivot, i nisu bile iz mog ugla gledanja-bas neki hit.Mogu da kazem -malo ili gotovo nista nisam uspela da promenim u svom zivotu.
A sve je pocelo tako obecavajuce dolaskom u Nemacku, tada jos uvek podeljenu Berlinskim zidom.Bila sam jako iznenadjena da u Nemackoj ima tolilo Nemaca-mislila sam da ih je Bata Zivojinovic sve poubijao u nasim brojnim partizanskim filmovima, znas ono 100 na jednoga (pravda je na nasoj strani), ali valda su se krajem 80-tih god. vec regenerisali i namnozili.Nemacki jezik mi je stvarno (valjda zbog tih vec pomenutih filmova) bio najblaze receno, mrzak i tezak za izgovor-prepun suglasnika.....Posle pocetnih nesnalazenja, koja valjda prate svakog stranca u novoj i nepoznatoj zemlji, od toga da su nam uvaljivali sva moguca osiguranja i to uglavnom najskuplje varijante, prodavali predplatu za novine, koje jos nismo mogli da citamo, a nizasta drugo nismo mogli da ih koristimo-(-wc-papir smo , na srecu, imali...)pa vecih ili manjih nesporazuma , koji su proisticali iz kulturelnih razlika, ali i iz nase naivnosti , pa donekle i gluposti-da bi sve kulminiralo kupovinom stana tkz."schrot immobilien."Taj stan smo kupili da bi smo mogli da otpisemo deo godisnjeg poreza , prica je duga, ali najkrace receno kostalo nas je vise od 40 000 Eura, a da stan nikada nismo ni imali . Iskustvo , koje smo stekli tom prevarom je ostavilo odgovarajuce posledice kako na nas tako i na nasu decu-Jovana je iz toga zakljucila da su u danasnjem svetu jos jedino glupi dobri , a Gorana da ce sigurno studirati pravo i postati advokat, jer oni u svakom slucaju , bez obzira da li su se izborili za stranku ili ne, zaradjuju dobre pare.
Tako se nastavljala nasa borba za opstanak u ovoj hladnoj ,materijalno
orijentisanoj,birokratskoj drzavi Ima jedna nemacka izreka "wer
schreibt, der bleibt"-u prevodu -ko pise -ostaje-misli se
na birokratski aparat-ja imam toliko papira, svrstanih u toliko ordnera
da bi i za jedno socijalisticko preduzece bilo i vise nego dovoljno.
Godine su prolazile, moj muz je od fudbalera postao trener i poceo da slavi velike uspehe u prvoj ligi Austrije, pa smo se iz tog razloga iz jednog malog gradica , Memmingen, koji je ujedno i Goranino mesto rodjenja ,preselili u burzujsko mesto Lindau da tu "nadjemo" srecu, ako je ikako moguce, ali sve se zavrsilo time da je Srdjan od "gastarbetera"u Nemacko postao "gastarbeiter" u Iranu.( i to po drugi put)
.Cesto mislim da smo stvarno neopisivo losi djaci, stalno nam se ponavljaju iste ili slicne situacije iz kojih u ovom eksperimentu zvani zivot treba nesto da naucimo, a mi stalno "ponavljamo"------mozes da nas zoves "ponavljaci".
A, ja -sta da kazem o sebi.Ponekad mislim da stvarno i nisam za ovaj svet, a narocito ne za ovaj globalisticki u kome je sve bez milosti izmanipulisano.u kome javno misljenje nije nista vise od objavljenog misljenja, koje nekolicina najmocnijih vesto koriste da objave svoje "pozeljno "vidjenje stvari.Procitala sam negde da je dovoljno samo pet dana da se bezbrojnim ponavljanjem u razlicitim medijima da bi se formiralo javno (opste prihvaceno) misljenje u bilo kojoj oblasti, a narocito u politici.Vec pri kraju studija sam bila bez iluzija
Nama su vec prisluskivali telefone, a u banci podataka vec odavno imamo svoje mesto.
Cim se probudim, uz prvu jutarnju kafu, pregledam sve vesti, vece ili manje katastrofe u iluziji da saznam sta se sve desava na ovoj nasoj planeti i pri tom moram da mislim na jednu jos davno izrecenu izjavu Roosevelta-da kad se bilo sta desi u politici mozemo da budemo sigurni da je upravo tako i bilo planirano.I onda mogu odmah da se vratim u krevet i da cekam ono sto se zove "worst case".Moja zavisnost od "vesti" je vec poprimila ozbiljne razmere.Secam se jos dok je Goga bila mala-vrlo rano je shvatila da mora da miruje dok mama gleda "vesti".Jednom prilikom me je pitala sta to ima tako zanimljivo u tome , a ja sam da bih pojednostavila stvari( bila je zaista mala)rekla da gledam kakvo ce vreme biti sutra..Na to mi je ona "pojasnila " stvari-rekavsi"Pa ujutru kad ustanes-otvori odmah prozor i videces."
Samo sto ja nissam za tako jednostavne stvari, ja poslovicno kompikujem i tamo gde je sasvim prosto.Ako je zivot samo igra-ima i ta knjiga-ja sam los igrac-sve uzimam preozbiljno.I posto je moj nacin razmisljana komplikovan-onda su i situacije u kojima sam bila i kojoj jesam iste takve-da komplikovanije ne moze biti.
Pokusala sam da "gledam svoja posla", odnosno malo uze na stvari, da neidem tako u sirinu, ali ..........., neke stvari prevazici je toliko tesko kao kad bi neko trazio od mene da preskocim svoju sopstvenu senku.
